Сиријци су термин који се користи да означи општу популацију Сирије. Укупна популација - око 50 милиона људи[1].

Сиријци
Укупна популација
око 50 милиона 2010.
Језици
сиријски, арапски, турски, арамејски
Религија
православље - Сиријска оријентално-православна црква, ислам
Сродне етничке групе
  

Већина Сиријаца (око 90%) су муслимани. Такође живе и на територији Кувајта и Немачке, Северне и Јужне Америке, Африке и Аустралије. Говоре претежно посебним дијалектом арапског језика. Интензивна арабизација је наступила након уласка Сирије у састав Арапског калифата у 7. веку. До тада се у Сирији говорило сиријским језиком, настао из арамејског језика. Данас се он може срести у области Каламун, западно од Дамаска.

Највећи део сиријске популације од око 90% су муслимани, од чега су око 80% су сунити, а остатак - шити, преосталих 10% становништва Сирије су хришћани. Међу хришћанима су присутни маронити, оријентално-православни, јакобити, гркокатолици, несторијанци и протестанти.

Племенска подела

уреди

Сиријци су још увек очували племенске поделе. Највећи племена су Руал, Шамар, Акеидат, Валад Али Бани Калед мавдли, хадедин, Фадл, итд[2]. На истоку Сирије углавном живе бедуини, овај регион се зове "земља бедуина", где и данас важи бедуинско обичајно право.

Историја

уреди

Све до 1918. године Сирија је била под отоманским ропством.[3], а затим постала француска колонија. Као резултат тих догађаја у Сирији, дошло је до бројних побуна и формирања ослободилачких покрета, што је све прерасла у народни устана 1925. - 1927. године.

1943. године Сирија је добила самосталност и постала независна. Током овог периода становништво земље је развило националну свест[4].

Економија

уреди

Једна од главних активности Сиријаца је пољопривреда, они су ангажовани у индустрији, трговини, пољопривреди и занатству. Развој традиционалних заната: ткање, столарија, ковачки и израда накита. Производња разних индустријских култура, житарице, махунарке, поврће, лубенице. Велики број сиријаца ангажован је у сточарству, углавном су то номади на југу земље.[5]

Извори

уреди
  1. ^ „Оценка Департамента народонаселения ООН, на 2010 год.”. Архивирано из оригинала 21. 04. 2020. г. Приступљено 23. 08. 2015. 
  2. ^ Родионов М. А. Сирийцы // Народы и религии мира / Глав. ред. В. А. Тишков. М.: Большая Российская Энциклопедия, 1999. с 315
  3. ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.23-50с.
  4. ^ Майбаум Х. Сирия — перекресток путей народов : путешествие в историю и современность / Майбаум Ханс ; Ханс Майбаум; [сокр. пер. с нем. Т. С. Райской; отв. ред. Г. М. Бауэр и Р. Г. Ланда; авт. послесл. и примеч. Р. Г. Ланда] ; АН СССР, Ин-т востоковедения. — М. : Наука, 1982. С. 56
  5. ^ Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.100-224с.

Спољашње везе

уреди