Muško obrezivanje ili cirkumcizija (od lat. circumcidere, sa značenjem „obrezati“)[1] jeste hirurško otklanjanje kožice (prepucijuma) sa ljudskog penisa.[2][3][4] U tipičnoj proceduri, kožica se otvara i zatim odvaja od glavića penisa nakon inspekcije. Alat za obrezivanje (ako se koristi) se postavlja, i zatim se kožica uklanja. Topikalna ili lokalno ubrizgana anestezija se može koristiti da bi se umanjio bol i fiziološki stres.[5] Kod odraslih, generalna anestezija je moguća opcija, i procedura se često izvodi bez specijalizovanog alata za obrezivanje. Ovoj proceduri se najčešće pristupa iz religioznih razloga ili ličnih preferencija.[1][6][7][8]

Obrezivanje
Intervencija
Obrezivanje izvršeno u Centralnoj Aziji, око 1865–1872
ICD-10-PCS0VBT
ICD-9-CMV50.2
MeSHD002944
MedlinePlus002998
eMedicine1015820
Prevalenca obrezivanja kod muškaraca u državama sveta
Obrezan penis

Ona može da ima terapeutsku i profilaktičku svrhu. Ona je mogući tretman za tešku patološku fimozu, refraktorni balanopostitis i hronične infekcije urinarnog trakta. [2][9] Ona je kontraindikovana u slučajevima pojedinih genitalnih strukturnih abnormalija ili lošeg opšteg zdravlja.[3][9][10][11]

Pozicije svetskih glavnih medicinskih organizacija su u opsegu, od stanovišta da od neonatalne cirkumcizije nema koristi i da je veoma rizična, do toga da pruža manju zdravstvenu korist, koja je veća od malih rizika.[12][13][14]

Ni jedna od glavnih medicinskih organizacija ne preporučuje bilo univerzalno obrezivanje za svu mušku odojčad (osim preporuke Svetske zdravstvene organizacije za delove Afrike), niti zabranjuje proceduru.[15] Etička i pravna pitanja informisanog pristanka i autonomije su razmatrana u kontekstu neterapeutske neonatalne cirkumcizije.[16][17][18]

Godine 2009. Kohranova meta-analiza studija izvršenih na seksualno aktivnim ljudima u Africi je utvrdila da obrezivanje redukuje stepen HIV infekcija među heteroseksualnim muškarcima za 38-66% tokom perioda od 24 meseca.[19] WHO preporučuje smatranje obrezivanja delom obimnog HIV programa u oblastima sa visokim endemskim nivoima HIV-a, kao što je Podsaharska Afrika,[20][21] gde su studije dovele do zaključka da je to isplativo protiv HIV-a.[20] Obrezivanje redukuje učestalost HSV-2 infekcija za 28%,[22] i povezano je sa umanjenom prevalencijom onkogenskog ljudskog papilomavirusa[23] i umanjenim rizikom od UTI i raka penisa,[5] ali da rutinsko obrezivanje nije opravdano radi prevencije tih oboljenja.[2][24] Studije potencijalnih protektivnih dejstava protiv drugih seksualno prenosivih infekcija nisu proizvele definitivne zaključke. Jedan pregled literature širom sveta iz 2010. je ustanovio da obrezivanja izvedena od strane medicinskih ustanova imaju srednji nivo komplikacija od 1,5% za novorođenčad i 6% za stariju decu, sa nekoliko slučajeva ozbiljnih komplikacija.[25] Krvarenje, infekcija i uklanjanje bilo suviše ili premalo prepucijuma su najčešće komplikacije.[25][26] Obrezivanje nema negativan uticaj na seksualnu funkciju.[27][28]

Oko jedne trećine muškaraca širom sveta su obrezani.[1][25] Procedura je najprevalentnija u Muslimanskom svetu i Izraelu (gde je skoro univerzalna), Sjedinjenim Državama i delovima Jugoistočne Azije i Africi. Ona je relativno retka u Evropi, Latinskoj Americi, delovima Južne Afrike i većem delu Azije.[1] Poreklo obrezivanja nije pouzdano poznato. Najstarija dokumentovana evidencija potiče iz antičkog Egipta.[1] Razne teorije o poreklu su predložene, uključujući religiozno žrtvovanje i kao pravo prelaza kojim se označava ulaz dečaka u svet odraslih.[29] Obrezivanje je deo religioznog zakona u Judaizmu[30] i ukorenjena je praksa u Islamu, Koptskoj orijentalno-pravoslavnoj crkvi i Etiopskoj orijentalno-pravoslavnoj crkvi.[1][31][32]

Reference

уреди
  1. ^ а б в г д ђ „Male circumcision: Global trends and determinants of prevalence, safety and acceptability” (PDF). World Health Organization. 2007. 
  2. ^ а б в Lissauer T, Clayden G (2011). Illustrated Textbook of Paediatrics, Fourth edition. Elsevier. стр. 352—353. ISBN 978-0-7234-3565-5. 
  3. ^ а б Rudolph C, Rudolph A, Lister G, First L, Gershon A (2011-03-18). Rudolph's Pediatrics, 22nd Edition. McGraw-Hill Companies, Incorporated. стр. 188. ISBN 978-0-07-149723-7. 
  4. ^ Sawyer, S. (2011). Pediatric Physical Examination & Health Assessment. Jones & Bartlett Publishers. стр. 555—556. ISBN 978-1-4496-7600-1. 
  5. ^ а б American Academy of Pediatrics Task Force on Circumcision (2012). „Technical Report”. Pediatrics. 130 (3): e756—e785. ISSN 0031-4005. PMID 22926175. doi:10.1542/peds.2012-1990. 
  6. ^ Canadian Medical Association. Code of Ethics. Can Med Assoc J 1996; 155: 1176A-B
  7. ^ Canadian Paediatric Society. Neonatal circumcision revisited. Can Med Assoc J 1996: 154(6): 769-780
  8. ^ Goodman J. Jewish Circumcision: an alternative perspective. BJU International 1999. 83: Suppl. 1, 22-27
  9. ^ а б Hay W, Levin M (2012). Current Diagnosis and Treatment Pediatrics 21/E. McGraw Hill Professional. стр. 18—19. ISBN 978-0-07-177971-5. 
  10. ^ American Academy of Pediatrics. Task force on Circumcision. Circumcision Policy Statement. Pediatrics 1999; 103: 686-693
  11. ^ British Medical Association Committee on Medical Ethics: The Law and Ethics of Male Circumcision –guidance for doctors, March 2003
  12. ^ College of Physicians and Surgeons of BC. Code of Ethics. Policy Manual. College of Physicians and Surgeons of Manitoba. Neonatal Circumcision. Winnipeg: College of Physicians and Surgeons of Manitoba 1997 College of Physicians and Surgeons of Saskatchewan. Caution against Circumcision of Newborn Male Infants. Feb 2002
  13. ^ Paton M. The Ethics of Circumcising Male Babies. The Bioethics Bulletin (June 1992). Edmonton, University of Alberta. Richards D. Male Circumcision: Medical or Ritual? Journal of Law and Medicine 1996. 3:371-376
  14. ^ Somerville M. Altering Baby Boys’ Bodies: the ethics of male circumcision. The Ethical Canary: Science, Society and Human Spirit. Toronto: Viking, 2000:202-219
  15. ^ Bolnick (2012), ch. 1, Current Circumcision Trends and Guidelines. стр. 3-8
  16. ^ Caga-anan EC, Thomas AJ, Diekema DS, Mercurio MR, Adam MR (2011). Clinical Ethics in Pediatrics: A Case-Based Textbook. Cambridge University Press. стр. 43. ISBN 978-0-521-17361-2. 
  17. ^ Pinto, K. (2012). „Circumcision controversies”. Pediatric clinics of North America. 59 (4): 977—986. PMID 22857844. doi:10.1016/j.pcl.2012.05.015. 
  18. ^ Szaz T. Routine Neonatal Circumcision: Symbol of the Birth of the Therapeutic State. Journal of Medicine and Philosophy 1996:21:137-148
  19. ^ Siegfried N, Muller M, Deeks JJ, Volmink J (2009). Siegfried, Nandi, ур. „Male circumcision for prevention of heterosexual acquisition of HIV in men”. Cochrane Database of Systematic Reviews (2): CD003362. PMID 19370585. doi:10.1002/14651858.CD003362.pub2. 
  20. ^ а б Uthman OA, Popoola TA, Uthman MM, Aremu O (2010). Van Baal, Pieter H. M, ур. „Economic evaluations of adult male circumcision for prevention of heterosexual acquisition of HIV in men in sub-Saharan Africa: a systematic review”. PLoS ONE. 5 (3): e9628. PMC 2835757 . PMID 20224784. doi:10.1371/journal.pone.0009628. 
  21. ^ „WHO and UNAIDS announce recommendations from expert consultation on male circumcision for HIV prevention”. World Health Organization. 2007. 
  22. ^ Wetmore CM, Manhart LE, Wasserheit JN (2010). „Randomized controlled trials of interventions to prevent sexually transmitted infections: learning from the past to plan for the future”. Epidemiol Rev. 32 (1): 121—36. PMC 2912604 . PMID 20519264. doi:10.1093/epirev/mxq010. 
  23. ^ See: Larke et al. "Male circumcision and human papillomavirus infection in men: a systematic review and meta-analysis" (2011), Albero et al. "Male Circumcision and Genital Human Papillomavirus: A Systematic Review and Meta-Analysis" (2012), Rehmeyer "Male Circumcision and Human Papillomavirus Studies Reviewed by Infection Stage and Virus Type" (2011).
  24. ^ „Can penile cancer be prevented?”. Learn About Cancer: Penile Cancer: Detailed Guide. American Cancer Society. Архивирано из оригинала 25. 12. 2016. г. Приступљено 25. 10. 2012. 
  25. ^ а б в Weiss HA, Larke N, Halperin D, Schenker I (2010). „Complications of circumcision in male neonates, infants and children: a systematic review”. BMC Urol. 10: 2. PMC 2835667 . PMID 20158883. doi:10.1186/1471-2490-10-2. 
  26. ^ „Circumcision: Position Paper on Neonatal Circumcision”. American Academy of Family Physicians. 2007. Архивирано из оригинала 14. 05. 2013. г. Приступљено 30. 1. 2007. 
  27. ^ The American Academy of Pediatrics Task Force on Circumcision "Technical Report" (2012) addresses sexual function, sensitivity and satisfaction without qualification by age of circumcision. Sadeghi-Nejad et al. "Sexually transmitted diseases and sexual function" (2010) addresses adult circumcision and sexual function. Doyle et al. "The Impact of Male Circumcision on HIV Transmission" (2010) addresses adult circumcision and sexual function. Perera et al. "Safety and efficacy of nontherapeutic male circumcision: a systematic review" (2010) addresses adult circumcision and sexual function and satisfaction.
  28. ^ Christakis DA, Harvey E, Zerr DM et al. A Trade-off Analysis of Routine Newborn Circumcision. Pediatrics 2000. 105: 246-249
  29. ^ Alanis MC, Lucidi RS (2004). „Neonatal circumcision: a review of the world's oldest and most controversial operation”. Obstet Gynecol Surv. 59 (5): 379—95. PMID 15097799. doi:10.1097/00006254-200405000-00026. 
  30. ^ Glass, J. M. (1999). „Religious circumcision: a Jewish view”. BJUI. 83 Suppl 1: 17—21. PMID 10349410. doi:10.1046/j.1464-410x.1999.0830s1017.x. 
  31. ^ „Circumcision”. Columbia Encyclopedia. Columbia University Press. 2011. 
  32. ^ M 2011, стр. 170

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди