6. новембар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
| Ред 37: | Ред 37: | ||
* [[1931]] — [[Мајк Николс]], амерички режисер, сценариста и продуцент. (прем. [[2014]])<ref name="facssf1">{{cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9780814732649/page/14|title=Faces of America: How 12 Extraordinary People Discovered Their Pasts|last1=Gates Jr|first1=Henry Louis|date=2010|publisher=New York University Press|isbn=978-0-8147-3264-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/isbn_9780814732649/page/14 14–33]}}</ref> |
* [[1931]] — [[Мајк Николс]], амерички режисер, сценариста и продуцент. (прем. [[2014]])<ref name="facssf1">{{cite book|url=https://archive.org/details/isbn_9780814732649/page/14|title=Faces of America: How 12 Extraordinary People Discovered Their Pasts|last1=Gates Jr|first1=Henry Louis|date=2010|publisher=New York University Press|isbn=978-0-8147-3264-9|location=New York|pages=[https://archive.org/details/isbn_9780814732649/page/14 14–33]}}</ref> |
||
* [[1932]] — [[Предраг Гојковић Цуне]], српски певач. (прем. [[2017]]) |
* [[1932]] — [[Предраг Гојковић Цуне]], српски певач. (прем. [[2017]]) |
||
* [[1932]] — [[Франсоа Англер]], белгијски физичар, добитник [[Нобелова награда за физику|Нобелове награде за физику]] (2013). |
* [[1932]] — [[Франсоа Англер]], белгијски физичар, добитник [[Нобелова награда за физику|Нобелове награде за физику]] (2013).<ref>{{cite web|url=https://www.nobelprize.org/prizes/physics/2013/englert/auto-biography/|title=François Englert - Biographical|publisher=NobelPrize.org|access-date=2019-12-21}}</ref> |
||
* [[1946]] — [[Сали Филд]], америчка глумица и редитељка. |
* [[1946]] — [[Сали Филд]], америчка глумица и редитељка. |
||
* [[1952]] — [[Јаков Седлар]], хрватски редитељ и продуцент. |
* [[1952]] — [[Јаков Седлар]], хрватски редитељ и продуцент. |
||
Верзија на датум 28. јануар 2021. у 23:41
6. новембар (6.11.) је 310. дан године по грегоријанском календару (311. у преступној години). До краја године има још 55 дана.
Догађаји
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 355 — Римски цар Констанције II је у Милану прогласио свог брата од стрица Јулијана за свог савладара-цезара.
- 1632 — Шведски краљ Густав II Адолф, велики војсковођа и војни реформатор, погинуо у Тридесетогодишњем рату, у бици код Лицена, у којој је његова војска потукла снаге Противреформације под командом генерала Валенштајна.
- 1860 — За председника САД изабран Абрахам Линколн. У јануару 1863. прогласио ослобађање робова, током његовог мандата вођен Амерички грађански рат, од 1861. до 1865, у ком је Унија северних држава победила робовласнички југ. Шест дана по завршетку рата убијен у позоришној ложи у атентату који је извршио глумац Ј. В. Бат.
- 1880 — Француски микробиолог Шарл Лаверан, добитник Нобелове награде за медицину 1907, открио узрочника маларије, али није могао да објасни како доспева у организам. Енглески лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци.
- 1911 — Франсиско Мадеро, вођа револуције против диктатора Порфирија Дијаза, постао председник Мексика.
- 1917 — После пет месеци борби, у Првом светском рату, победом западних савезника над Немцима, окончана трећа битка код белгијског града Ипра. Линија фронта померена непуних 10 километара, погинуло 240.000 војника.
- 1931 — Одржан антирежимски протестни скуп на Београдском универзитету, студенти потом кренули у протестну шетњу Кнез-Михаиловом улицом. Полиција ухапсила 13, повређено шест студената.
- 1943 — Совјетска армија у Другом светском рату ослободила Кијев, после двогодишње немачке окупације.
- 1950 — Основан Музеј примењене уметности у Београду
- 1964 — У саобраћајној несрећи погинуо Слободан Пенезић Крцун, председник Извршног већа СР Србије и функционер КПЈ и КП Србије. После Другог светског рата био начелник ОЗНА за Србију, потом министар унутрашњих послова Србије.
- 1975 — На иницијативу краља Хасана, почео Зелени марш. 350.000 Мароканаца са заставицама и Кураном у рукама прешло у Западну Сахару, тражећи деколонизацију те области. Наредних дана у Мадриду потписан споразум којим је Шпанија предала Западну Сахару Мароку и Мауританији.
- 1986 — Завршава се шаховски турнир у Тилбургу, Холандија, победом Александра Бељавског.
- 1996 — Бивша република СФРЈ Хрватска постала 40. чланица Савета Европе.
- 1999 — Аустралијанци на референдуму с 55 % гласова одбацили предлог да британски монарх као шеф државе буде замењен републиканским устројством државе.
- 2001 — Медијски магнат, републиканац Мајкл Блумберг, изабран за градоначелника Њујорка. Наследио Рудолфа Ђулијанија.
- 2005 — Монсињор Киро Стојанов у Скопљу, у катедрали Пресветог срца Исусовог, постављен за скопског бискупа и апостолског егзарха у Македонији. Први Македонац после 104. године на руководећем положају у католичкој цркви у тој земљи.
Рођења
- 1479 — Хуана I од Кастиље, шпанска краљица. (прем. 1555)
- 1494 — Сулејман I Величанствени, турски султан. (прем. 1566)
- 1661 — Карло II од Шпаније, шпански краљ. (прем. 1700)
- 1771 — Алојз Зенефелдер, проналазач литографије. (прем. 1834)
- 1787 — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (прем. 1864)
- 1814 — Адолф Сакс, белгијски кларинетиста, градитељ дувачких инструмената и конструктор првог саксофона. (прем. 1894)[1]
- 1835 — Чезаре Ломброзо, италијански психијатар и криминолог. (прем. 1909)
- 1841 — Арман Фалер, француски политичар и председник Француске. (прем. 1931)
- 1861 — Џејмс Нејсмит, канадско-амерички изумитељ кошарке. (прем. 1939)[2]
- 1880 — Роберт Мусил, аустријски писац. (прем. 1942)
- 1923 — Татјана Лукјанова, српска глумица. (прем. 2003)
- 1923 — Антоније Исаковић, српски књижевник. (прем. 2002)
- 1931 — Мајк Николс, амерички режисер, сценариста и продуцент. (прем. 2014)[3]
- 1932 — Предраг Гојковић Цуне, српски певач. (прем. 2017)
- 1932 — Франсоа Англер, белгијски физичар, добитник Нобелове награде за физику (2013).[4]
- 1946 — Сали Филд, америчка глумица и редитељка.
- 1952 — Јаков Седлар, хрватски редитељ и продуцент.
- 1953 — Жељко Јерков, хрватски кошараш.
- 1953 — Тони Парсонс, енглески писац и новинар.
- 1962 — Невен Спахија, хрватски кошаркашки тренер.
- 1963 — Бранка Пујић, српска глумица.
- 1964 — Грег Графин, амерички музичар и писац, најпознатији као певач и суоснивач групе Bad Religion.
- 1970 — Горан Ђукић, српски фудбалер и фудбалски тренер.
- 1970 — Итан Хок, амерички глумац, сценариста, режисер и књижевник.
- 1972 — Танди Њутон, енглеска глумица.
- 1972 — Ребека Ромејн, америчка глумица и модел.
- 1977 — Душан Кецман, српски кошаркаш.
- 1979 — Ламар Одом, амерички кошаркаш.
- 1987 — Ана Ивановић, српска тенисерка.
- 1988 — Ема Стоун, америчка глумица.
- 1990 — Андре Ширле, немачки фудбалер.
- 1995 — Андре Силва, португалски фудбалер.
Смрти
- 1397 — Вук Бранковић, српски обласни господар. (рођ. отприлике 1345)
- 1632 — Густаф II Адолф Шведски, шведски краљ војсковођа, војни и државни реформатор. (рођ. 1594)
- 1796 — Катарина Велика, царица Русије. (рођ. 1729)
- 1893 — Петар Чајковски, руски композитор позног роматизма.
- 1929 — Максимилијан фон Баден, немачки принц и политичар. (рођ. 1967)
- 1964 — Слободан Пенезић Крцун учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије. (рођ. 1918)
- 1996 — Драган Кресоја, филмски редитељ и сниматељ. (рођ. 1946)
- 2007 — Раша Ливада, књижевник, главни и одговорни уредник часописа "Писмо" истоименог књижевног друштва, један од оснивача Српског књижевног друштва. (рођ. 1948)
Празници и дани сећања
Види још
Референце
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Sax, Antoine Joseph”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 24 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 258.
- ^ „The Naismith Memorial Basketball Hall of Fame :: James Naismith”. www.hoophall.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28.
- ^ Gates Jr, Henry Louis (2010). Faces of America: How 12 Extraordinary People Discovered Their Pasts. New York: New York University Press. стр. 14–33. ISBN 978-0-8147-3264-9.
- ^ „François Englert - Biographical”. NobelPrize.org. Приступљено 2019-12-21.
