Idi na sadržaj

Charles-Augustin de Coulomb

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Charles-Augustin de Coulomb

Charles-Augustin de Coulomb (14. juni 1736 – 23. august 1806) bio je francuski fizičar.[1][2][3]

Coulomb je rođen u francuskom gradu Angoulême. Izabrao je posao vojnog inženjera, i taj je posao radio tri godine, do povrede koja mu je uveliko ugrozila zdravlje, na Martiniku. Na povratku se zaposlio u La Rochelleu. Tu je otkrio inverznu vezu između sile naboja i kvadratu njihove udaljenosti, a taj zakon je kasnije nazvan po njemu coulombov zakon.

Godine 1781. Coulomb je stalno stacioniran u Parizu. Prije početka revolucije 1879. Coulomb daje otkaz na mjestu intendant des eaux et fontaines, i otišao je u penziju, na svoje imanje u Bloisu. Ponovno je pozvan u Pariz na konferenciju da se odrede nove mjerne jedinice, a sve to po naredbi Revolucionarne vlade. Iz Državnog instituta je bio jedan od prvih članova, a 1802. je postavljen za inspektora javnih instrukcija. Njegovo zdravlje je već tada bilo jako krhko, i umro je četiri godine poslije u Parizu.

Coulombovo ime zauvijek je urezano u povijesti mehanike i elektriciteta magnetizma. On je 1779. izdao važnu publikaciju o zakonima trenja (Théorie des machines simples, en ayant égard au frottement de leurs parties et à la roideur des cordages) koji je uslijedio nakon dvadeset godina po memoaru o viskoznosti.

SI jedinica za električni naboj kulon (C), i Kulonov zakon nazvani su u njegovu čast.

Godine 1785. Coulomb je izdao tri spisa o elektricitetu i magnetizmu:

- Premier Mémoire sur l’Electricité et le Magnétisme, Histoire de l’Académie Royale des Sciences, 569-577, 1785
U ovoj publikaciji Coulomb opisuje "Kako konstruirati i koristiti električni balans (torzioni balans), bazirajući se na osobini metalnih žica da imaju reaktivnu torzionu silu koja je proporcionalna torzionom uglu". Coulomb također eksperimentalno određuje zakon koji objašnjava kako "dva tijela naelektrizirana istom vrstom elektriciteta utječu jedno na drugo

- Sécond Mémoire sur l’Electricité et le Magnétisme, Histoire de l’Académie Royale des Sciences, 578-611, 1785
U ovoj publikaciji Coulomb izvodi "zakonitosti po kojima se ponašaju i magnetni i električni tokovi, bilo po privlačnosti ili odbojnosti

- Troisième Mémoire sur l’Electricité et le Magnétisme, Histoire de l’Académie Royale des Sciences, 612-638, 1785
O količini elektriciteta koju izolirano tijelo gubi u određenom periodu, bilo u kontaktu s manje vlažnim zrakom ili u manje-više idioelektričnoj podršci.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ "Charles-Augustin de Coulomb | French physicist". Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 11. 5. 2016.
  2. ^ "Wolfram|Alpha: Computational Knowledge Engine". www.wolframalpha.com. Pristupljeno 11. 5. 2016.
  3. ^ "Charles Augustin de Coulomb - Oxford Reference". doi:10.1093/oi/authority.20110803095642602. journal zahtijeva |journal= (pomoć)

Vanjski linkovi

[uredi | uredi izvor]