Prijeđi na sadržaj

lula

Izvor: Wiktionary

Srpskohrvatski

[uredi]

Izgovor

[uredi]
  • IPA: /lǔla/
  • Hifenacija: lu‧la

Imenica

[uredi]

lùla f (ćirilica лу̀ла)


Kategorije:

kov. kov.kov. kov.


Oblici:

  1. lȕla [1]
  2. lȕla [1]
  3. lȕla Novo Miloševo [1]
  4. lùla Begeč, lȕla [1]
  5. lȕla Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel [2] [1]
  6. lùla, lȕla [1]


Značenja:

  1. Naprava za pušenje koja se sastoji od cevi, čibuka (kroz koji pri pušenju prolazi dim) i izdubene jabučice na kraju te cevi, u kojoj sagoreva duvan. [1]
  2. Samo izdubena jabučica koja služi kao mera za sitno seme povrtarskih biljaka. [1]
  3. Liciderska poslastica u obliku lule. [1]
  4. Razne cevaste naprave, cevasti, obično nadole okrenuti delovi raznih naprava. [1]
  5. Cev kroz koju curi rakija iz kotla. Čerević[1]
  6. Cev kroz koju teče voda iz česme, pumpe za vodu. [1]
  7. Cev na se ja či ci kroz ko ju is pa da se me. [1]
  8. Cev na vršalici kroz koju izlazi čisto zrno. [1]
  9. Deo vinarskog levka. [1]
  10. Drveni levkasti dodatak na svirali gajdi. [1]
  11. Sprava od gvožđa sa šrafovima, koja služi za smirivanje konja pri potkivanju. [1]
  12. Drveni štap s omčom od kanapa na jednom kraju, koji služi za smirivanje konja pri potkivanju. [1]
  13. Drvena ili metalna naprava kojom se konju pri potkivanju uklešti njuška da bi se smirio. [1]


Primeri:

  1. Celi dan se vrši na gumno, a kasno uveče, posle večere, on zapali čibuk, pušio je na glinenu lulu, pa kad popuši — turi lulu i zadene je za ogrlicu od rekle. [3] Mokrin Čerević [1]
  2. Znȁli smo mȋ nȅkog pròfesora, tȃj je sèdio tȗ u nȁš komšìluk, fȕrt je pȕšio lȕlu, vala je i spávo š njȏm. [4] [5] [6] Jaša Tomić Susek Sviloš Ruma Buđanovci Deč Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Jasenovo Lovra Ivanda [1]
  3. Ȍnda mu je spàija zapálio lȕlu. [7] Kikinda [1]
  4. Mȏj òtac je pȕšijo na lùlu, a jȃ nȅ bi nȉkad ni cigáru zapálijo. Laćarak Bačinci [1]
  5. Nekada se jako sitno seme prodavalo na lulu. Jasenovo [1]
  6. Slabo ćeš imati rakije, tanak mlaz teče iz lule. [8] Begeč Sremska Rača Susek Sviloš Šuljam Jarak Vrdnik Hrtkovci Ruma Bečmen Martonoš Sombor Tovariševo Kać Novi Sad Botoš Sakule Sefkerin Crepaja Dolovo Vračev Gaj Omoljica Kovin [1]
  7. Lȕla što cȗri ràkija. [8] Neštin [1]
  8. Mnogo kasnije, u 18. veku, izvor na Vranjašu dobio je česmu sa četiri „lule”. [9] [1]
  9. Presúšila je čèsma, vòda još sàmo kȁplje na lùlu. Bačinci Laćarak [1]
  10. U kȍš se si pa se me, a lȕla pro pu šta zr no u ze mlju. [2] [1]
  11. Ȍnda su izìšle mašìne, nȅke novòsad ske se zvále, od trȋ lȕle. [5] [2] Tomaševac Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Kać Mošorin Kovilj Titel Novo Miloševo Taraš Ivanda [1]
  12. Naime, šporetar Pera je tako hvalio svoj posao na popravci štednjaka i „lula”, kako su nekad nazivali limene cevi za odvod dima. [10] [1]
  13. Níje lȇpo tàko da òstaviš lȕle, glȅ kȁko su rúžne, ùzmi brȏnze i jȃ ću da ofȃrbam. Jaša Tomić Novo Miloševo Šurjan Boka Neuzina Ilandža Jasenovo Lovra [1]
  14. Lȇvak, lȕle su prȇ kázli. [8] Vračev Gaj [1]
  15. Vinarski levak je karakterističnog oblika sa bakarnom lulom koju ne nagriza vinska kiselina. Lulu izrađuju limari. [11] [1]
  16. Načinjene su [karabe] od dve uvezane trščane cevi. Na kraju duže cevi bez rupica naglavljena je „lula” od tikve nategače. [12] Kikinda [1]
  17. Ȍnda ȍn mȉ sli nà lu lu, nè mi sli na mène štȁ jȁ rȃdim. Ot kanápa, tàko jèdno párče dȑ ve ta, lȅtve, i tàko jèdna rȕpa, dvȅ rȕ pe, i ȍnda tȕ kànāp, provúče se s jèdne strá ne, z drȕge stráne, ȍdud vȇžem. [13] Novi Sad Irig Neradin Inđija Krčedin Turija Futog Kovilj Titel Ilandža Jasenovo [1]
  18. Postòji lùla — tȏ je kȍmad dȑveta, pa dvȇ rȕpice sa stránē, i kànāp kòji je jȁči mȁlo, ȍnda se ùvāti za gȏrnju strȃnu kònja i zàvrne se tȏ. Ili smo privezívali za ùlār tȕ lùlu. [13] Sot Bačka Palanka [1]
  19. Ìmāš kòvāčka lùla, òna je od gvȏžđeta, otváralā se, i óde ìmaš i zàvrćeš, i òna stȇgne. [13] Neštin [1]
  20. A ìmāš cȉganske lùle — pròbūšena lȅtva i... Ot kanápa. [13] Neštin [1]
  21. Ne osvrćući se na to, majstor prvo stavi „lulu” na ždrepčevu usnu. [10] Bački Brestovac [1]


Sinonimi:

  1. čunak [1]
  2. oluk [1]


Izrazi:

  1. Ne bi dao za njega ni polule duvana ("nema nikakve vrednosti, ne valja baš ništa"). Jasenovo [1]
  2. devetlula, jedna drugu gura ("nagurano, zbijeno"; "U selu je bilo i nekoliko trgovaca čiji su dućani izgledali po onoj narodnoj: „Devet lula, jedna drugu gur"). Pivnice [1]
  3. ne vredini polule duvana ("isto"). Sombor Vršac [1]



Deklinacija

[uredi]

Reference

[uredi]
  • lula” u Hrvatskom jezičnom portalu
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. 2,0 2,1 2,2 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  3. Žito. 1988, 208 str, str. 140.
  4. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 230, 316.
  5. 5,0 5,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  6. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 236.
  7. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.
  8. 8,0 8,1 8,2 Gordana Vuković, Terminologija kuće i pokućstva u Vojvodini. Novi Sad (Filozofski fakultet), 1988, 508 str.
  9. Ljiljana Radulovački, Tradicionalna ishrana Srba u Sremu. Novi Sad (Matica srpska), 1996, 95 str, str. 28.
  10. 10,0 10,1 Stari zanati u Vojvodini. 1992, 340 str, str. 69. Greška u referenci: Nevaljana oznaka <ref>; naziv "Stari zanati u Vojvodini" je zadan više puta s različitim sadržajem
  11. Ljiljana Radulovački, Bačvarski, kačarski i pinterski zanat u Sremu. — Rad, 35, 1993, 229—234, str. 233.
  12. Branislav Zarić, Arhaična instr.mentalna muzika potisko-pomoriških Srba na zalasku drugog milenijuma. — Arad kroz vreme (Aradulse a lungul timpului), Savez Srba u Rumuniji, Temišvar, 2001, 69—76, str. 72.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Dejan Miloradov, Kovačka i potkivačka terminologija južne Bačke i severnog Srema (rukopis magistarskog rada).