Пређи на садржај

Јура

С Википедије, слободне енциклопедије
Поједностављена геолошка табела
ЕРА ПЕРИОД
Кенозоик Квартар
Неоген
Палеоген
Мезозоик Креда
Јура
Тријас
Палеозоик Перм
Карбон
Девон
Силур
Ордовицијум
Камбријум

Јура је геолошка периода мезозоика, која је трајала од 206 до пре 144 милиона година, односно од краја тријаса до почетка креде. У доба јуре почеле су да се стварају континенталне масе какве ми данас познајемо.[1][2] Развијао се живот у мору, а на копну су почеле да расту папрати, маховине и зимзелене биљке. Јура је позната и као доба које је погодовало изузетном развоју диносауруса.

Прелаз Тријас-Јура обележен је масовним изумирањем врста.

Већина геолога у свету данас признаје и примењује поделу јуре на три епохе:

Ранији називи епоха у јури су: црна јура (Лијас), мрка јура (Догер) и бела јура (Малм).

Званична подела према ICS:[3]

Јура
Периода Епоха Век Почетак (Ma) Крај (Ma)
Јура
Горња јура Титониј 150,8 ± 4,0 145,5 ± 4,0
Кимериџиј 155,7 ± 4,0 150,8 ± 4,0
Оксфордиј 161,2 ± 4,0 155,7 ± 4,0
Средња јура Келовиј 164,7 ± 4,0 161,2 ± 4,0
Батиј 167,7 ± 3,5 164,7 ± 4,0
Бајесиј 171,6 ± 3,0 167,7 ± 3,5
Алениј 175,6 ± 2,0 171,6 ± 3,0
Доња јура Тоарсиј 183,0 ± 1,5 175,6 ± 2,0
Пленсбахиј 189,6 ± 1,5 183,0 ± 1,5
Синемуриј 196,5 ± 1,0 189,6 ± 1,5
Хетанжиј 199,6 ± 0,6 196,5 ± 1,0

Палеогеографија

[уреди | уреди извор]

Током јуре океани су били много пространији него у тријасу. Ниво јурских океана се подигао и поплављени су велики делови континента. Плитка епиконтинентална мора излила су се из Тестиса и прото Атлантика и раширила се по Европи. За време доње јуре, суперконтинент Пангеа се раздвојио на Северну Америку, Еуразију и Годнвану. Међутим, рани Атлантски и Тетис океани били су релативно уски. У касној јури се јужни континент Гондвана почео распадати те како се Тетис затворио, тако је настао басен Неотетис. Клима је била топла без доказа о глацијацији. Исто као и у тријасу, изгледа да није било копна на половима, исто као ни великих поларних капа. Постоји богатство геолошких података о јури у Европи, где се морски талози могу пронаћи дуж обала. Плитко море (епиконтинентално море) је било смештено у данашњим равницама САД и Канаде. Већина јурских наслага у САД су континенталне. Важне јурске наслаге постоје у Русији, Индији, Јужној Америци, Јапану, Аустралазији и Великој Британији.

Водене и морске животиње

[уреди | уреди извор]

У топлим тропским морима дошло је до праве експанзије фитопланктона. Ту спадају динофлагелати, коколитофориди и велика група једноћелијских алги. У новим врстама и фамилијама процват доживљавају и фораминифере и амебе, први пут од перма.[4] Такође, шкољке, пужеви и брахиоподни љускари постају честа појава у морима. За време јуре, „највиши“ облици живота у морима су биле рибе и морски рептили. У ове друге су спадали ихтиосаури, плезиосаури и морски крокодили из породица Teleosauridae и Metriorhynchidae.

У свету бескичмењака, појавило се неколико нових група:

Амонити (ољуштурени главоношци) били су посебно распрострањени и формирали 62 биозоне. Најзначајнији родови: Psiloceras, Arietites, Hidroceras, Pleydelia, Garantiana, Parkinsonia, Macrocephalites, Perisphinetes, Aspidoceras, Ataxioceras и др.

Остаци ових организама, заједно са другим безбројним микроорганизмима тонули су на дно кад угину и затим се претварали у наслаге нафте, које данас има у Северном мору и уз источну обалу Мексика.

Копнене животиње

[уреди | уреди извор]

Крупни диносаури су били доминантни током јурске периоде. На копну су велики архозаури остали доминантни међу гмизавцима. Јура је била златно доба за сауроподе - Camarasaurus, Diplodocus, Brachiosaurus, и многе остале који су се појавили касније током ове периоде. Ти биљоједи су били огромне тежине и представљали су огромно оптерећење за вегетацију. Број тих биљоједа су држали под контролом разни диносаури месождери (тероподи), од малих и лаких целопфизида, компсогнатида и орнитолестида, до крупних (од неколико стотина килограма до неколико тона) дилофосаурида, кератосаура, торвосауроида, и алосаурида. Неки од мањих месождера су добили перје и полетели као што су археорнити или праптице.

У слојевима горње јуре први пут се јављају птице које имају особине гмизаваца и птица - Arhepteryx.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vennari et al. 2014, стр. 374–385.
  2. ^ Jaramillo 2014.
  3. ^ „International Stratigraphic Chart v2018/08”. International Commission on Stratigraphy. Приступљено 28. 3. 2018. 
  4. ^ Доба Јуре

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ера:
Периоде: