Пређи на садржај

Џунџи Ито

С Википедије, слободне енциклопедије
Џунџи Ито
Ито 2018. године
Лични подаци
Датум рођења(1963-07-31)31. јул 1963.(61 год.)
Место рођењаСакашита, Гифу, Јапан
НационалностЈапанац
Занимањемангака (цртеж и сценарио)
Породица
СупружникАјако Ишигуро(в. 2006)
Деца2
Књижевни рад
Језик стварањајапански
Жанрхорор
Утицаји одХ. Ф. ЛавкрафтСалвадор Дали
Најважнија делаТомие
Узумаки: Спирала ужаса
Гјо
Никад човек
НаградеАјзнерова награда за најбољу адаптацију (2019)

Џунџи Ито[а] (јап. 伊藤 潤二; Сакашита, 31. јул 1963) јесте мангака који је познат по својим радовима у хорор жанру. Његове кратке хорор манге као што су Томие, Узумаки: Спирала ужаса, Гјо и Никад човек стекле су глобалну популарност, а он је достигао статус култне личности у свету манги, поготову у хорор жанру. Године 2019. награђен је Ајзнеровом наградом за најбољу адаптацију.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Џунџи Ито је рођен 31. јула 1963. године у Сакашити (садашњна Накацугава), код Гифуа.

Са хорор жанром се упознао веома млад; његове две старије сестре су читале хорор манге Казуоа Умезуа и Шиничија Когае у часописима, па је последично томе, и он почео да их чита. Одрастао је на селу, у малом граду поред Нагана.[2] У кући у којој је живео, купатило је било на крају подземног тунела у ком су се налазили цврчци-пауци. Таква искуства су се касније одразила у његовим делима.[3]

Ито је први пут почео да пише и црта мангу док је радио као зубни техничар средином 1980-их година. Тада му је то било само хоби.[3]

Године 1987. је послао кратку причу часопису Monthly Halloween која је добила почасно признање на додели Награде „Казуо Умезу” (сам Умезу је био један од судија).[4] Ова прича је доцније серијализована у мангу Томие.[5]

Ито се удружио с Такашијем Нагасакијем и бившим дипломатом Мазару Сатоом како би створили Yūkoku no Rasputin (2010–2012), на основу Сатоовог личног искуства у Русији. Прича је изашла под покровитељством куће „Биг комикс”.[6]

Филмски режисер Гиљермо дел Торо је на свом званичном твитер налогу написао да је Ито био сарадник за видео-игру Silent Hills, чији су творци били сам Дел Торо и дизајнер игара Хидео Коџима. Међутим, годину дана после твита, пројекат је отказао „Конами”, власник права на игрицу.[7] Ито и Делторо ће касније дати идеје у Коџимином следећем пројекту — Death Stranding.[8]

Године 2019, Ито је добио Ајзнерову награду за своју манга адаптацију романа Франкенштајн од Мери Шели.[9]

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Ито се 2006. године удео за Ајако Ишигуро, уметницу сликовница. Имају двоје деце.[10]

Инспирација и теме

[уреди | уреди извор]

Поред Казуоа Умезуа, према Итовим речима, на њега су највећи утицај остварили и: Хидеши Хино, Шинчи Кога, Јасутака Цуцуи, Едогава Ранпо и Х. Ф. Лавкрафт.[11] Светови његових дела су окрутни и хировити; његови ликови су често жртве злонамерних неприродних околности без видљивог разлога или несразмерно кажњени за мање прекршаје против непознатог и несхватљивога природног поретка.[12] Неке од понављајућих тема Итоовог дела укључују љубомору, завист, телесни хорор, наизглед обични ликови који почињу да се понашају ирационално, распад друштва, дубокоморске организме, неизвежност смрти. Све је то приказано кроз реалистичан и једноставан дизајн који наглашава контраст између лепоте и смрти. Догађаји којима се прича су непредвидиви и насилни и произилазе из сасвим обичних ситуација. Ито је такође навео Х. Р. Гигера, Салвадора Далија и њима сличне као инспирацију за свој рад.[13]

Томие је био инспирисан смрћу једног од његових пријатеља из разреда. Ито се осећао чудно што је дечак кога је познавао изненада нестао са света, и стално је очекивао да се дечак поново појави; из овога је произишла идеја о девојци за коју се претпоставља да је умрла, али се онда појавила као да се ништа није догодило. Гјо је био под утицајем његових антиратних осећања, која су се развијала још у детињству због трагичних и застрашујућих ратних прича његових родитеља.[3]

Манге преведене на српски језик

[уреди | уреди извор]

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ У понеким изворима се име и презиме овог аутора наводи као „Ђунђи Ито”, што је погрешно и противно транскрипционим правилима прописаним у Правопису српскога језика.[1]
  2. ^ Укључујући и два бонус поглавља „Тужна прича главног стуба” и „Мистерија раседа Амигара”.
  1. ^ Пижурица, Мато (2018). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 199. 
  2. ^ „Interview: Horror Manga Mastermind Junji Ito”. Anime News Network (на језику: енглески). Приступљено 9. 4. 2020. 
  3. ^ а б в „An Interview With Master of Horror Manga Junji Ito (Full Length Version)”. Grape Japan (на језику: енглески). Приступљено 9. 4. 2020. 
  4. ^ Iwane, Akiko (октобар 1998). „The Junji Ito Interview: A conversation with the creator of Uzumaki”. Davinch (на језику: енглески). Приступљено 20. 2. 2019. 
  5. ^ Urasawa Naoki no Manben: Itō Junji (S4E2, 2017), NHK Educational TV
  6. ^ „伊藤潤二、佐藤優原作で鈴木宗男事件のドロドロ裏側描く”. Natalie (на језику: Japanese). 27. 7. 2010. Приступљено 6. 10. 2021. 
  7. ^ McWhertor, Michael (27. 9. 2015). „Silent Hills had another awesome creative talent: horror manga master Junji Ito”. Polygon. Vox Media. Приступљено 27. 9. 2015. 
  8. ^ „Every Death Stranding Cameo in the game and where to find them” (на језику: енглески). 12. 11. 2019. Приступљено 18. 11. 2019. 
  9. ^ „Eisner Awards: The Complete Winners List”. The Hollywood Reporter (на језику: енглески). 20. 7. 2019. Приступљено 22. 7. 2019. 
  10. ^ Nomura, Chie (9. 1. 2012). „ホラー漫画家・伊藤潤二先生インタビュー / 人気作品『富江』『うずまき』を生んだ奇才” [Horror cartoonist / Professor Junji Ito interview / popular work "Tomie" "Uzumaki"]. RocketNews24.com (на језику: јапански). Приступљено 20. 2. 2019. 
  11. ^ Ito, Junji (16. 10. 2007) [1998]. Uzumaki: Spiral into Horror, Vol. 1 (на језику: енглески) (2nd изд.). Viz Media. стр. 207. ISBN 978-1-4215-1389-8. 
  12. ^ Thacker, Eugene (30. 1. 2016). „Black illumination: the unhuman world of Junji Itō”. The Japan Times (на језику: енглески). Приступљено 20. 2. 2019. 
  13. ^ Vizmedia, "Drawing Inspired by "Enigma of Amigara Fault" from Junji Ito | VIZ," YouTube (August 28, 2020), https://www.youtube.com/watch?v=e20D5_5DhOM

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]