Пређи на садржај

Александар Аранитовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Александар Аранитовић
У дресу јуниора Црвене звезде
Лични подаци
Пуно име Александар Аранитовић
Датум рођења (1998-01-24)24. јануар 1998.(26 год.)
Место рођења Београд, СРЈ
Држављанство Србија
Висина 1,95 m
Информације о каријери
Проф. каријера 2014—
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
20142017
2015—2016
2017—2019
2020
2020
2021
2021—2022
2022—
Црвена звезда
Мега Лекс
Партизан
Блоа
Ден Бос
Младост Земун
Дзукија
Цибона

Александар Аранитовић (Београд, 24. јануар 1998) је српски кошаркаш. Игра на позицији бека, а тренутно наступа за Цибону.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Млађе категорије

[уреди | уреди извор]

Кошарком је почео да се бави у млађим категоријама Беовука. Касније прелази у Црвену звезду где наступа за јуниорски састав. Био је учесник Џордановог кампа у Њујорку.[1] Са јуниорским тимом Црвене звезде осваја турнир Евролиге 2014. У финалу је савладан мадридски Реал, а Аранитовић је проглашен за најбољег играча утакмице. И у следећој сезони са Црвеном звездом је доспео до финала где их је опет чекао Реал, овога пута као домаћин тог такмичења. Ипак и поред сјајне утакмице Аранитовића који је постигао 26 поена, Црвена звезда је изгубила.[2]

У домаћим такмичењима у свим селекцијама Аранитовић је освајао трофеје и често био најбољи играч. Између остало и 2015. када су кадети употпунили трофеје у свим својим селекцијама, а Аранитовић је проглашен за најбољег играча.[3]

Црвена звезда

[уреди | уреди извор]

У сезони 2014/15. је прикључен првом тиму Црвене звезде и дебитовао је за први тим на утакмици Суперлиге Србије против Мега Лекса.[4] Управо је следеће сезоне послат на позајмицу у Мегу и тада бележи прве наступе у АБА лиги. Дана 25. јануара 2016. (дан након 18. рођендана) потписује и професионални четворогодишњи уговор са Црвеном звездом.[5] Почетком фебруара 2016, док је играо за Мега Лекс, доживео је тешку повреду због које је пропустио остатак те сезоне.[6] У децембру 2016. је обновио повреду, те је због тога пропустио и целу 2016/17. сезону.[7] У лето 2017. раскинуо је уговор са црвено-белима.

Партизан

[уреди | уреди извор]

Дана 9. августа 2017. године је потписао трогодишњи уговор са Партизаном и задужио дрес са бројем 7.[8] Дрес Партизана је пре њега носио и његов старији брат Петар. Са Партизаном је освојио Куп Радивоја Кораћа 2018. године победом у финалу над Црвеном звездом у Нишу 81:75.[9]

На почетку сезоне 2018/19. је наступио на првих пет утакмица у АБА лиги,[10] као и на прве четири утакмице у Еврокупу (све док је тренер био Ненад Чанак).[11] Доласком Андрее Тринкијерија на место тренера Партизана, Аранитовић губи место у тиму и до краја сезоне не бележи ниједан наступ. Није био лиценциран за такмичење у Купу Радивоја Кораћа као ни за Суперлигу Србије.[12]

На почетку сезоне 2019/20. није био лиценциран ни за једно такмичење, па самим тим није ни наступао. Тренирао је одвојено од првог тима, а крајем новембра 2019. је раскинуо уговор са Партизаном.[13]

Каснија каријера

[уреди | уреди извор]

У јануару 2020. је потписао уговор са екипом Блое која се такмичи у француској другој лиги.[14]

Крајем септембра 2020. је потписао пробни уговор са холандским прволигашем Ден Босом.[15] У јануару 2021. је потписао за Младост из Земуна.[16]

У сезони 2021/22. је наступао за литванског прволигаша Дзукију.[17]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Александар је редован члан млађих репрезентативних селекција Србије. На кадетском првенству Европе освојио је сребрну медаљу. Просечно је постизао 6,1 поен уз 3,4 скока и 1,3 асистенцију по утакмици.[18] Следеће године је поново био члан исте селекције која је освојила тек шесто место. Александар је био међу најбољим појединцима у репрезентацији Србије, са просечних 15,9 поена, 5,1 скока и 3,8 асистенција по утакмици.[19]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Његов старији брат Петар такође се бави кошарком.[20]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Оно кад звездаш и партизановац играју један против другог у Америци”. Телеграф. 19. 4. 2014. Приступљено 18. 5. 2015. 
  2. ^ „АНГТ: Звездини клинци без трофеја”. Б92. 17. 5. 2015. Приступљено 18. 5. 2015. 
  3. ^ „Кадети заокружили доминацију Звезде”. Б92. 4. 5. 2015. Приступљено 18. 5. 2015. 
  4. ^ „Статистика са утакмице Црвена звезда - Мега Лекс”. КЛС. Архивирано из оригинала 04. 04. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  5. ^ „Александар Аранитовић у Црвеној звезди до 2020”. www.kkcrvenazvezda.rs. 25. 1. 2016. Архивирано из оригинала 28. 01. 2016. г. Приступљено 25. 1. 2016. 
  6. ^ „Teška povreda Zvezdinog klinca!”. mondo.rs. 4. 2. 2016. Приступљено 12. 10. 2019. 
  7. ^ „Какав малер: Александар Аранитовић обновио повреду”. zurnal.rs. 7. 12. 2016. Приступљено 12. 10. 2019. 
  8. ^ „Александар Аранитовић је нова црно-бела седмица”. kkpartizan.rs. 9. 8. 2017. Приступљено 9. 8. 2017. 
  9. ^ „Партизан НИС освајач Триглав осигурања Купа Радивоја Кораћа 2018!”. www.kss.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2018. г. Приступљено 19. 2. 2018. 
  10. ^ „Александар Аранитовић АБА лига 2018/19.”. aba-liga.com. Приступљено 12. 10. 2019. 
  11. ^ „Александар Аранитовић Еврокуп 2018/19.”. eurocupbasketball.com. Приступљено 12. 10. 2019. 
  12. ^ „Партизан у КЛС без Сија, шанса младима”. mondo.rs. 24. 4. 2019. Приступљено 12. 10. 2019. 
  13. ^ „Аранитовић више није играч Партизана”. novosti.rs. 30. 11. 2019. Приступљено 20. 12. 2019. 
  14. ^ „Аранитовић потписао за француског друголигаша”. sportklub.rs. 16. 1. 2020. Приступљено 5. 2. 2020. 
  15. ^ „Александар Аранитовић на проби у Холандији”. mozzartsport.com. 30. 9. 2020. Приступљено 10. 10. 2020. 
  16. ^ „Аранитовић потписао за Младост”. mozzartsport.com. 27. 1. 2021. Приступљено 27. 1. 2021. 
  17. ^ „Litvanski preporod bivšeg talenta Zvezde i Partizana: Nekad sam se pitao zašto se sve to meni dešava”. mozzartsport.com. 10. 4. 2022. Приступљено 29. 9. 2022. 
  18. ^ „Статистика на ЕП за кадете 2013. године”. ФИБА. Приступљено 5. 2. 2020. 
  19. ^ „Статистика на ЕП за кадете 2014. године”. ФИБА. Архивирано из оригинала 31. 8. 2014. г. Приступљено 18. 5. 2015. 
  20. ^ „Рођена браћа-један игра у Звезди, други у Партизану”. Телеграф. 11. 3. 2014. Приступљено 18. 5. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]