Пређи на садржај

Епифаније Цариградски

С Википедије, слободне енциклопедије

Епифаније Цариградски († 535) је био цариградски патријарх у периоду од 25. фебруар 520. до 5. јун 535. године[1]. Цариградска патријаршија га је канонизовала у лику светитеља[2].

Биографија

[уреди | уреди извор]

Пре него што је изабран на место патријарха Епифаније је био презвитер, као и синкел патријарха Јована II Кападокијског.

После смрти Јована II, цар Јустин I, заједно са свештенством и народом, изабрао је Епифанија за патријарха.

Епифаније је 25. фебруара 520. године уздигнут у чин цариградског патријарха[2].

Епифаније је 9. јула 520. године послао писмо папи Хормизду, у којем је најавио да ће прихватити учење Халкидонског сабора и исповедати веру папе Лава Великог. Епифаније је такође обавестио папу да се придржава споразума из 519. године о обнављању евхаристијског општења између Цариградске и Римске Цркве, по коме Цариградски патријарх не треба да помиње све Цариградске Патријархе, од Акакија до Јована II[1].

Године 531. забранио је да служи извесном Стефану, који је незаконито постављен за епископа града Ларесе.

5. јуна 535. године умиро је патријарх Епифаније[2].

У православној цркви се поштује као светац. Спомен се празнује 7. септембра[3].

  1. ^ а б „ЕПИФАНИЙ”. www.pravenc.ru. Приступљено 2023-11-22. 
  2. ^ а б в „ЕПИФАНИЙ КОНСТАНТИНОПОЛЬСКИЙ - Древо”. drevo-info.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-11-22. 
  3. ^ „Епифа́ний Константинопольский: житие, иконы, день памяти”. azbyka.ru (на језику: руски). Приступљено 2023-11-22.