Пређи на садржај

Западна Вирџинија

С Википедије, слободне енциклопедије
Западна Вирџинија
Положај Западне Вирџиније
Држава САД
Главни градЧарлстон
Највећи градЧарлстон
Проглашење за
 државу
 — датум: 20. јун 1863.
 — поредак: 35.
ГувернерЏим Џастис
Површина62.755 km2
Становништво2010.
 — број ст.1.852.994
 — густина ст.29,53 ст./km2
 — ISO 3166-2US-WV
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Западна Вирџинија (енгл. West Virginia), је држава на југоистоку САД и на простору Апалача.[1] На југоистоку се граничи са Вирџинијом, на југозападу са Кентакијем, на северозападу са Охајом, на североистоку са Пенсилванијом и на истоку са Мерилендом. Главни и уједно и највећи град је Чарлстон.

Западна Вирџинија је постала држава после Конвенције у Вилингу и отцепљења од Вирџиније током Америчког грађанског рата. Чланица Уније постала је 20. јуна 1863. Једна је од неколико држава у којој су вођене најзначајније битке Америчког грађанског рата. Западна Вирџинија је једина држава која је настала отцепљењем од Конфедеративних Америчких Држава и једина је држава (уз Неваду) која је настала током Америчког грађанског рата.

Састоји се од од 55 округа: Апшер, Барбор, Беркли, Бракстон, Брук, Бун, Вајоминг, Вебстер, Вејн, Верт, Вецел, Вуд, Гилмер, Грант, Гринбрајер, Додриџ, Кабел, Калхун, Кана, Клеј, Линколн, Логан, Луис, Марион, Макдауел, Маршал, Мејсон, Мерсер, Минго, Минерал, Мононгејлија, Монро, Морган, Николас, Охајо, Пендлтон, Плезантс, Покахонтас, Престон, Патнам, Рали, Рандолф, Ричи, Роун, Самерс, Тајлер, Такер, Тејлор, Фејет, Харди, Харисон, Хемпшир, Хенкок, Џексон, Џеферсон.

Демографија

[уреди | уреди извор]
Демографија
1900.1910.1920.1930.1940.1950.1960.1970.1980.1990.2000.2010.
958.8001.221.1191.463.7011.729.2051.901.9742.005.5521.860.4211.744.2371.949.6441.793.4771.808.3441.852.994

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Association of American Geographers”. Архивирано из оригинала 1. 1. 2015. г. Приступљено 31. 3. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]