Пређи на садржај

Златко Заховић

С Википедије, слободне енциклопедије
Златко Заховић
Лични подаци
Пуно име Златко Заховић
Датум рођења (1971-02-01)1. фебруар 1971.(53 год.)
Место рођења Марибор, СР Словенија, СФРЈ
Висина 1.80 m[1]
Позиција офанзивни везни
Јуниорска каријера
1981—1989 Ковинар Марибор
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1989—1993
1989—1990
1990—1991
1993—1996
1996—1999
1999—2000
2000—2001
2001—2005
Партизан
Младост Петриња
Пролетер
Виторија Гимараис
Порто
Олимпијакос
Валенсија
Бенфика
Укупно
37
-
25
79
84
14
20
80
339
(6)
(-)
(0)
(13)
(27)
(7)
(3)
(14)
(70)
Репрезентативна каријера
1992—2004
2003
Словенија
Словенија Б
80
2
(35)
(1)
* Датум актуелизовања: 20. август 2020.

Златко Заховић (1. фебруар 1971. Марибор, СР Словенија, СФР Југославија) бивши је словеначки фудбалер.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Заховић је фудбалску каријеру започео у мариборском Ковинару. Његов таленат је уочио Милко Ђуровски, тадашњи играч београдског Партизана, који је у Марибору служио војни рок. На препоруку Ђуровског Заховић 1989. прелази у Партизан и постаје професионални фудбалер. Као члан београдских црно-белих био је на позајмицама у Младости из Петриње и Пролетеру из Зрењанина.

У периоду када је играо за Валенсију (2001), екипа је стигла до финала Лиге шампиона где је на пенале изгубила од Бајерна из Минхена. На тој је утакмици Бајернов голман Оливер Кан одбранио пенал који је извео Заховић.

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију Словеније Заховић је дебитовао 7. новембра 1992. на пријатељској утакмици са Кипром. Словеначка репрезентација се са Заховићем квалификовала за Европско првенство у фудбалу 2000. у Белгији и Холандији. Заховић је на овом првенстви постигао три од четири гола која је постигла репрезентација Словеније. Кратко време после првенства, Заховић је одбио понуду енглеског Фулама од 18.000.000 фунти.

Словенија се квалификовала и за светско првенство 2002. у Јужној Кореји и Јапану. Заховић се на овом првенству сукобио са тренером словеначке репрезентације Сречком Катанецом, па је послат кући одмах после прве одигране утакмице (против Шпаније). После тог првенства Катанец је поднео оставку и Заховић је био враћен у репрезентацију.

Задњу утакмицу за репрезентацију одиграо је 28. априла 2004. против Швајцарске. За репрезентацију Словеније укупно је одиграо 80 утакмица и постигао 35 голова.

У пролеће 2007. након завршетка играчке каријере, постао је менаџер НК Марибор.

Највећи успеси

[уреди | уреди извор]

Партизан

[уреди | уреди извор]

Олимпијакос

[уреди | уреди извор]

Валенсија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zlatko Zahovic”. Eurosport. Приступљено 12. 4. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]