Пређи на садржај

Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1980.

С Википедије, слободне енциклопедије
Кошарка за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1980.
Руководеће телоФИБА
Догађаји2 (мушки: 1; женски: 1)
Игре
  • 1896.
  • 1900.
  • 1904.
  • 1908.
  • 1912.
  • 1920.

Кошарка на ОИ
Мушкарци  Жене

Кошаркашки турнир на Летњим олимпијским играма одржаним 1980. године је десети по реду званични кошаркашки турнир на Олимпијским играма. Турнир је одржан у Москви, СССР. На завршном турниру је учествовало укупно 12 репрезентација које су биле подељене у три групе од по четири репрезенатације. Две првопласиране репрезентације из сваке групе су се пласирале у финалну рунду а треће и четврто пласиране репрезентације су играле у класификационој рунди за позиције од 6. до 12. места. У случају истог броја бодова репрезентација у групи редослед је одређивао међусобни сусрет. Одиграно је укупно 42 утакмице.

Због америчког бојкота игара у Москви, репрезентације Аустралије, Италије и Бразила су играле под олимпијском заставом.

Југославија

[уреди | уреди извор]

Југославији[1] је ово било шесто учешће на кошаркашком олимпијском турниру.

Југославија је играла у предтакмичењу у Б групи где је остварила све три победе. У Финалној фази Југославија је одиграла пет утакмица и свих пет утакмица је победила и први пут у историји освојила олимпијско злато. Једна од утакмица за памћење је била победа против репрезентације СССР, која је била владајући светски првак и домаћин игара, у продужетку. Кићановић и Славнић су чак имали времена да играју и одбојку и та сцена је дуго понављана у тадашњем телевизијском Спортском прегледу.

У финалној утакмици против репрезентације Италије дошло се сигурном игром и победа Југославије није ни једног тренутка довиођена у питање, посебно у другом полувремену, а један од најбољих играча финала и уједно и најефикаснији играч, Драган Кићановић са 24 коша, био је повређен само шест секунди пре краја сусрета, због несмотреног старта Италијанског центра Менегина. После овог фаула настала је јурњава играча по терену, скакања по записничком столу, једном речју читава гужва, али се ситуација убрзо смирила и задњих шест секунди утакмице је приведено крају. Кићановић је уместо на победничко постоље морао у болницу, а његову медаљу примио је Зоран Славнић. Први тренер екипе био је Ранко Жеравица, а други тренер Мирко Новосел.

Репрезентација Југославије је на девет утакмица остварила девет победа. Југословенски репрезентативци су на девет утакмица постигли 920 кошева а примили 768. Просек постигнутих кошева Југославије је био 102,22 по утакмици према 85,33 примљених и укупна позитивна кош разлика од 134 кошева.[2].

Земље учеснице турнира

[уреди | уреди извор]

Свакој репрезентацији је омогучено да има највише 12 играча. На турниру је укупно било 144 играча који су представљали 12 репрезентација учесница. На кошаркашком турниру је одиграно укупно 42 утакмице.

Резултати

[уреди | уреди извор]

Прелиминарна фаза

[уреди | уреди извор]
Квалификовали се у финалну фазу
Квалификовали се за класификациону фазу
  • Утакмице су игране на Олимпијском стадиону у Московској арени.
Репрезентација Бод. Поб. Изг. К+ К- КР
 Совјетски Савез 6 3 0 321 235 +86
 Бразил 5 2 1 297 235 +62
 Чехословачка 4 1 2 285 236 +49
 Индија 3 0 3 194 391 -197
20. јул
Бразил 72–70 Чехословачка
Индија 65–121 СССР
21. јул
Чехословачка 133–65 Индија
Бразил 88–101 СССР
23. јул
Бразил 137–64 Индија
СССР 99–82 Чехословачка
  • Утакмице су игране на Олимпијском стадиону у Московској арени.
Репрезентација Бод. Поб. Изг. К+ К- КР
 Југославија 6 3 0 328 249 +79
 Шпанија 5 2 1 286 241 +45
 Пољска 4 1 2 256 294 -38
 Сенегал 3 0 3 196 282 -86
21. јул
Сенегал 67–104 Југославија
Пољска 81–104 Шпанија
22. јул
Сенегал 65–94 Шпанија
Југославија 129–91 Пољска
23. јул
Сенегал 64–84 Пољска
Шпанија 91–95 Југославија
  • Утакмице су игране на Спортској хали ЦСКА у Москви.
Репрезентација Бод. Поб. Изг. К+ К- КР Први тајбрејкер
Класификација за тимове са истом бројем бодова
Други тајбрејкер
Просек кошева за тимове са истом бројем бодова
Трећи тајбрејкер
Просек кошева за све репрезентације
 Италија 5 2 1 248 233 +15 1П-1И 1.000 1.064
 Куба 5 2 1 226 214 +12 1П-1И 1.000 1.056
 Аустралија 5 2 1 224 215 +9 1П-1И 1.000 1.042
 Шведска 3 0 3 191 227 -36
20. јул
Италија 92–77 Шведска
Куба 83–76 Аустралија
21. јул
Шведска 59–71 Куба
Италија 77–84 Аустралија
23. јул
Аустралија 64–55 Шведска
Италија 79–72 Куба

Класификационе утакмице од 9. до 12. места

[уреди | уреди извор]
  • Утакмице су игране на Спортској хали ЦСКА у Москви.
Репрезентација Бод. Поб. Изг. К+ К- КР Први тајбрејкер
Класификација за тимове са истом бројем бодова
 Пољска 9 4 1 453 359 +94 101-74
 Аустралија 9 4 1 417 381 +36 74-101
 Чехословачка 8 3 2 474 377 +97 83-61
 Шведска 8 3 2 375 341 +34 61-83
 Сенегал 6 1 4 345 396 -51
 Индија 5 0 5 329 539 -210
25. јул
Пољска 113–67 Индија
Шведска 70–64 Сенегал
Аустралија 91–86 Чехословачка
26. јул
Сенегал 81–59 Индија
Шведска 61–83 Чехословачка
Аустралија 74–101 Пољска
27. јул
Шведска 119–63 Индија
Сенегал 64–95 Аустралија
Чехословачка 84–88 Пољска
28. јул
Индија 75–93 Аустралија
Чехословачка 88–72 Сенегал
Шведска 70–67 Пољска

Финална фаза

[уреди | уреди извор]
  • Утакмице су игране на Олимпијском стадиону у Московској арени.
Квалификовали се за финалну утакмицу
Квалификовали се за утакмицу за треће место
Репрезентација Бод. Поб. Изг. К+ К- КР Први тајбрејкер
Класификација за тимове са истом бројем бодова
 Југославија 10 5 0 506 442 64
 Италија 8 3 2 419 438 -19 87-85
 СССР 8 3 2 505 468 37 85-87
 Шпанија 7 2 3 488 485 3 110-81
 Бразил 7 2 3 448 477 -29 81-110
 Куба 5 0 5 434 490 -56
25. јул
Бразил 94–93 Куба
СССР 119–102 Шпанија
Југославија 102–81 Италија
26. јул
Шпанија 110–81 Бразил
Куба 84–112 Југославија
СССР 85–87 Италија
27. јул
Куба 95–96 Шпанија
СССР 91–101 Југославија
Италија 77–90 Бразил
29. јул
Шпанија 89–95 Италија
СССР 109–90 Куба
Бразил 95–96 Југославија

Утакмица за треће место

[уреди | уреди извор]
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул  СССР 117-94  Шпанија
Датум Репрезентација Резултат Репрезентација
30. јул  Југославија 86-77  Италија

2. место

 Италија

Олимпијски шампион

 Југославија
1. титула

3. место

 СССР

Финална табела

[уреди | уреди извор]
Поз. Репрезентација
Злато  Југославија
Сребро  Италија
Бронза  Совјетски Савез
4.  Шпанија
5.  Бразил
6.  Куба
7.  Пољска
8.  Аустралија
9.  Чехословачка
10.  Шведска
11.  Сенегал
12.  Индија

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]