Милан М. Мишковић
Милан М. Мишковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1948. |
Место рођења | Мојковић, ФНР Југославија |
Милан M. Мишковић (Мојковић, 20. октобар 1948) је српски социолог, доктор политичких наука и професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 20. октобра 1948. године у Мојковићу код Крупња. Основну школу завршио је у Крупњу, а Учитељску школу у Шапцу. Студије социологије завршио је на Филозофском факултету Универзитета у Београду, а магистарске студије, смер политичка социологија, на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Докторирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду на социјалноеколошким проблемима, тезом „Еколошка криза и еколошка свест омладине“. Радио је као индустријски социолог у ХИ „Зорка“ у Шапцу, затим као професор у Стручној хемијској и текстилној школи, Вишој хемијско-технолошкој школи и Вишој школи за образовање васпитача у Шапцу. Од 2004. до 2017. године радио је као професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, где је предавао социологију, социјалну екологију и методологију истраживања у образовању. После одласка у пензију од 2017. године бави се публицистичким радом.
Објавио је следеће књиге:
- Еколошка криза и еколошка свест омладине, Еко центар, Београд, 1997.
- Омладина и екологија, Заслон, Шабац, 2001.
- Социологија, Виша школа за образовање васпитача Шабац, 1999.
- Социологија (друго проширено издање), Службени гласник, Београд, 2003.
- Глобализација, еколошка криза, образовање, Студио Верис, Нови Сад, 2006.
- Методологија истраживања у образовању; прво издање, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2008.
- Социјална екологија, Висока школа струковних студија за образовање васпитача, Нови Сад, 2009.
- Методологија истраживања у образовању (друго проширено издање), Педагошко друштво Војводине, Нови Сад, 2012.
Аутор је више десетина стручних, прегледних и научних радова из области социјалне екологије, социологије омладине, социологије детињства, политичке социологије – теорије нових друштвених покрета, социологије васпитања и образовања, и екофилозофије, који су објављени у водећим теоријским часописима и зборницима радова. Учесник је већег броја симпозијума, националних научних скупова и националних научних скупова са међународним учешћем одржаних у Србији, на којима је подносио саопштења, која су штампана у целини на српском језику. Изводи из наведених радова штампани су на српском и енглеском језику.
Неки од значајнијих радова су:
- Ка социолошком утемељењу инклузивног образовања. часопис „Кругови детињства”, први број, 2013.[2]
- Свакодневни живот из перспективе предшколског детета. часопис „Кругови детињства”, први број, 2014.[3]
- Процес и улога политичке социјализације у раном детињству. часопис „Кругови детињства”, први и други број, 2016.[4]
- Дубинска екологија: покрет и нови приступ у решавању еколошких проблема, Социолошки преглед, 2016. године[5]
- Квалитет и стил живота породице као сегменти дечије свакодневице, рад у зборнику „Свакодневни живот детата”, 2016. године[6]
- Дете и политички ауторитет. часопис „Кругови детињства”, стр. 24-36, први број, 2018.[7]
- Ка образовању за интегрални одрживи развој. часопис „Кругови детињства”, стр. 82-86, број 1/2019.[8]
- Социјалне биографије младих кроз „поглед изнутра”. часопис „Кругови детињства”, стр. 71-76, број 2/2021.[9]
Написао је више чланака за дневни лист Политику. Међу њима су: О будућности се не може мислити без утопије (28.12.2017), Пензионери у ћутању не виде сигурност (16.1.2018), Климатске промене - социолошки проблем (11.8.2018), ЕДИ и социолошка анализа (7.9.2018), Капиталистички мултиполарни свет (15.10.2018), Појава и суштина (6.12.2018).
Аутор је више приказа књига у Политикином додатку „Култура, уметност, наука”:
- „Ка одрживом друштву”, приказ књиге: Јелисавета Вукелић, „Социологија окружења: од теорије до праксе“, Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, Београд, 2022. (10. децембар 2022)
- „Активно и здраво старење”, приказ књиге: Мирјана Бобић, „О старењу. Да ли је демографија судбина?“ Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, 2023. (23. март 2024)
- „Значај руралног простора”, приказ књиге: Мина Петровић, „Просторна социологија: рурална перспектива“, Београд: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета, 2023. (8. јун 2024)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Милан Мишковић, презентација на сајту Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду
- ^ „часопис „Кругови детињства”, први број, 2013.”. Архивирано из оригинала 15. 04. 2017. г. Приступљено 15. 04. 2017.
- ^ часопис „Кругови детињства”, први број, 2014.
- ^ часопис „Кругови детињства”, први и други број, 2016.
- ^ Милан М. Мишковић: Дубинска екологија: покрет и нови приступ у решавању еколошких проблема, Архивирано на сајту Wayback Machine (13. март 2017) Социолошки преглед, 2016. године
- ^ Милан М. Мишковић: Квалитет и стил живота породице као сегменти дечије свакодневице, рад у зборнику
- ^ часопис „Кругови детињства”, први број, 2018.
- ^ часопис „Кругови детињства”, број 1/2019
- ^ чланак у часопису „Кругови детињства”, број 2/2021
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Милан М. Мишковић: Равнотежа ризика („Политика“, 17. август 2010)
- Милан М. Мишковић: Значај културног капитала („Политика“, 27. октобар 2011)
- Милан М. Мишковић: Социјална структура затвореног типа („Политика“, 18. април 2012)
- Милан М. Мишковић: Статистичка фатаморгана („Политика“, 10. јун 2013)
- Милан М. Мишковић: На маргинама самита Г-20 у Хамбургу („Политика”, 14. јул 2017)
- Милан М. Мишковић: Досуђена невоља („Политика”, 20. јануар 2019)
- Милан М. Мишковић: Климатске промене и свакодневни живот („Политика”, 18. јануар 2020)