Пређи на садржај

Обична шимпанза

С Википедије, слободне енциклопедије

Обична шимпанза
Pan troglodytes
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Подред: Haplorhini
Инфраред: Simiiformes
Породица: Hominidae
Потпородица: Homininae
Племе: Hominini
Род: Pan
Врста:
P. troglodytes
Биномно име
Pan troglodytes
(Blumenbach, 1775)
Распрострањеност подврста шимпанзе: 1. Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii.

Обична шимпанза (лат. Pan troglodytes) је човеколики мајмун из породице великих човеколиких мајмуна који настањује прашуме централне и западне Африке. Назив troglodytes, грчки за „становника пећине”, први пут је објавио Јохан Фридрих Блуменбах 1779. године у својој књизи „Приручник за природњаке” (нем. Handbuch der Naturgeschichte). Обична шимпанза је једна од две врсте шимпанза у роду Pan. Њен блиски рођак је бонобо (лат. Pan paniscus), други представник овог рода.

Подврсте

[уреди | уреди извор]

Неколико подврста шимпанзе је познато:

Основне чињенице

[уреди | уреди извор]
Портрет шимпанзе

Шимпанзе насељавају тропске шуме и влажне саване западне и централне Африке. Некада су живеле по целом овом региону, али њихово станиште је драматично смањено у скорашњим годинама.

Одрасли у дивљини теже између 40 и 65 kg. Мужјаци су и до 160 cm висине, а женке до 130 cm. Тело им је прекривено грубом, тамнобраон длаком, изузев лица, прстију, ножних прcтију, дланова и табана. Палчеви су им постављени насупрот осталим прстима, тако да шимпанзе имају прецизан и снажан стисак шаке. Мужјаци имају велике очњаке. Животни век у зоолошким вртовима је до 50 година.

Иако су сваштоједи, исхрана шимпанза је углавном вегетаријанска, и састоји се од воћа, лишћа, семена, коштуњавог воћа, допуњена инсектима и мањим пленом. Шимпанзе лове и младе леопарде, газеле и мајмуне колобусе. Пријављени су и примери канибализма. Било је и ретких случајева да су шимпанзе нападале и младу децу.[2]

Западноафричка шимпанза је једина животиња, осим човека, да редовно прави и користи специјализоване алатке за лов. Посматране су шимпанзе у Сенегалу као праве копља, скидајући грање и кору са стабла дрвета, зашиљујући један крај својим зубима. Затим би их користили да убију галагосе скривене у шупљинама дрвета.[3]

Размножавање

[уреди | уреди извор]

Трудноћа траје осам месеци. Женка по правилу рађа једно младунче, но рађање близанаца је нешто чешће него код људи. Младунче се рађа тешко до 2 kg. Првих шест месеци беба се држи за мајчино крзно на трбуху, а касније „јаши” на њеним леђима. Сисање престаје када напуни 3,5-4,5 година, иако младунац остаје уз мајку и до 10 година. Женка рађа на сваких шест до осам година, осим ако младунац раније угине. Пубертет наступа у седмој години. Женке постају полно зреле са 13 до 14 година, а мужјаци са 15 до 16 година. Менопауза женки наступа у периоду после 40. године живота.

Понашање

[уреди | уреди извор]

Шимпанзе живе у уређеним заједницама које могу имати од 20 до 150 јединки на одређеној територији, а међу суседним заједницама шимпанзи долази и до немилосрдних сукоба за територију (тзв. "животињских ратова"), који могу довести до потпуног нестанка слабије заједнице.[4] Цела заједница није увек окупљена на једном месту њене територије, него шимпанзе време највише проводе путујући у малим групама од само по неколико јединки. Подједнако проводе време и на дрвећу и на земљи. Уобичајен начин ходања је четвороношке, користећи се табанима и зглобовима шака, док могу и да шетају усправно на малим раздаљинама. Шимпанзе имају исти начин кретања као и гориле, за разлику од орангутана и бонобо мајмуна, који шетају на длановима шака.

Шимпанзе живе у помешаним заједницама, где је парење разнородно. Срж сваке друштвене структуре је мужјак.

Занимљивости

[уреди | уреди извор]
  • Популација шимпанза је у последњих 50 година пала са једног милиона на мање од 150.000 јединки.
  • Младе шимпанзе и павијани се понекад заједно играју.
  • Човек и шимпанзе деле 98,4% ДНК.
  • Шимпанзе су једини мајмуни који могу да распознају свој лик у огледалу.
  • Могу да се оглашавају на 30 различитих начина
  • Рикање шимпанзе чује се и до 30 километара удаљености
  • Кожа на лицу шимпанзе временом постаје тамнија

Интересантно је да одрасле шимпанзе сваке ноћи граде ново гнездо за спавање, а врло ретко обнављају или поново користе старо. Од савијених и испреплетаних грана израђују од лишћа чврсту платформу, обично 3-10 метара изнад шумског тла, како би се заштитили од грабљиваца. Младунци спавају на мајчином гнезду док не напуне 5-6 година.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Humle, T.; Maisels, F.; Oates, J.F.; Plumptre, A. & Williamson, E.A. (2016). Pan troglodytes. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 9. 2007. 
  2. ^ „Frodo: The Alpha Male”. 2003. Архивирано из оригинала 16. новембар 2006. г. Приступљено 6. децембар 2006. 
  3. ^ Jill D. Pruetz1 and Paco Bertolani (15. фебруар 2007). „"Savanna Chimpanzees, Pan troglodytes verus, Hunt with Tools". Current Biology. Архивирано из оригинала 6. март 2007. г. Приступљено 13. 10. 2018. 
  4. ^ Логос, Александар А. (2022). „Јасеновац у Хрватској, или кратка прича о рату и масовним убиствима у њему”. стр. 5—6. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]