Портал:Бициклизам

Портал Бициклизам

Бициклизам је начин транспорта, рекреације и спорт. Укључује вожњу бицикла, моноцикла и трицикла. Бицикл, најважнија справа у бициклизму, покреће се помоћу педала, са два точка, један иза другог. Као спорт, бициклизам је у надлежности Свјетске бициклистичке уније — UCI, чије је сједиште у Швајцарској.

Бицикл се у Европи појавио у 19. вијеку, а сада их у свијету има преко билион. Бицикл је веома користан за путовање на краћим дионицама, а има и доста бенефиција. Користан је за спортске активности за рекреативце, не загађује околину, лако га је паркирати, а може се возити и по улицама и по бициклистичким стазама.

више информација о Бициклизму

уреди

Изабрани чланак

Бициклизам на Летњим олимпијским играма је присутан од првих модерних игара 1896, када је вожена друмска трка и пет такмичења на велодрому. Моунтајн бајк је додат на Олимпијске игре 1996. у Атланти, док је такмичење у БМХ-у додато на Олимпијске игре 2008. у Пекингу. Женско такмичење додато је на Олимпијске игре 1984. у виду друмске трке, док је вожња на хронометар за жене додата на програм Олимпијских игара 1996. Вожња на хронометар за мушкарце била је присутна на Олимпијским играма 1912, 1920 и 1924, након чега је мачена из програма, све до Олимпијских игара 1996.

Током година, на Олимпијским играма су биле присутне разне дисциплине, на само једним Играма нашле су се трке на четврт миље, трећину, пола, једну, двије, пет, 25 миља, трка на 660 јарди, 5 km, 10, 20 и 25 km и трка у трајању од 12 сати. Двапут су на програму биле трке на 50 и 100 km. Трка на поене била је на програму седам пута, индивидуална 12, док је тандемска трка била на програму 13 пута. Од укинутих дисциплина највише је вожена трка на хронометар од 1 km, 19 пута, последњи пут на Олимпијским играма 2004 у Атини.

На Олимпијским играма 2012. по први пут су и жене у мушкарци учествовали у истом броју дисциплина, укључујући и трке на Велодрому. Укупан број дисциплина је 18, по 9 за мушкарце и за жене.

даље ...

Остали изабрани чланци

уреди

Слика недеље

Грег Лемонд, троструки побједник Тур де Франса, у интервјуу након прве етапе на Туру 1989. године.

Остале изабране слике

уреди

Теме

Гранд тур трке:

Тур де Франс - Ђиро д’Италија - Вуелта а Еспања

Етапне трке:

Тирено—Адријатико - Париз—ница - Вуелта а Каталуња - Вуелта ал Паис Баско - Тур де Романди - Тур де Свис - Критеријум ди Дофине

Свјетско друмско пренство:

Свјетско пренство у друмској вожњи - Свјетско првенство у вожњи на хронометар

Монументални класици:

Париз—Рубе - Ронде ван Фландерен - Милано—Санремо - Лијеж—Бастоњ—Лијеж - Ђиро ди Ломбардија

Други класици:

Флеш Валон - Амстел голд рејс - Е3 Бинкбанк - Гент—Вевелгем - Страде Бјанке - Класик Сан Себастијан - Милано—Торино

Друго:

UCI ворлд тур - Рекорд на сат времена

уреди

Биографија

Морис-Франсоа Гарен (фр. Maurice-François Garin, 3. март 1871. — 19. фебруар 1957.) је бивши француски професионални бициклиста. Рођен је у Арвијеру, у Италији, од родитеља Мориса Клемента Гарена и Терезе Озело. Имали су четири ћерке и пет синова, од којих су двојица били близанци. Морис је био први син.

Гарен је радио као оџачар. Са 15 година се преселио у Француску, у Ремс, затим се преселио у Белгију, у Шарлоа, али се 1889. вратио у Француску, у Мобеж. Преселио се у Ленс 1902. и живио је тамо до краја живота Први бицикл је купио за 405 франака, што је дупло више од недељне зараде радника у железари, који су радили по 12 сати, 1899 године. Вожња га није интересовала, али је возио око града довољно брзо да га назову лудак

Аматерску каријеру је почео 1892. када је имао 21 годину. Прва трка у којој је учествовао, била је регионална трка Мабег—Хирсон—Мабег, дужине око 200 километара. Иако је имао проблема са сунцем, успио је да заврши на петом месту. Прву победу остварио је 1893. на трци Намур—Динан, у Белгији. Свој први бицикл је продао а потом купио светлији. Био је тежак исто 16 кг, али је имао пнеуматске гуме. Трка је била дуга 102 километра, Динан је био лидер док му се није пробушила гума, Гарен му је позајмио свој бицикл, а за себе узео резервни од Динановог тима. На крају, Гарен је победио са око 10 минута предности.

Професионалну каријеру почео је 1893. Гарен је двоструки победник Париз—Рубеа, а познат је и као победник првог Тур де Франса (1903. године). Гарен је освојио Тур и 1904. али му је победа одузета због варања. Каријеру је завршио 1911. године. Након завршетка каријере, отворио је своју гаражу у Ленсу, коју је водио до смрти.

Није изгубио интересовање за бициклизам, а вратио се само једном у родни крај 1949. да види Тур који је пролазио туда. 1953. Гарен и неколико бивших возача били су на прослави 50 година Тура. Умро је 1957. године, а сто година после његове победе на Туру, 2003. године, улица у Мобежу је добила име по њему.

даље ...

Остале изабране биографије

уреди