Пређи на садржај

Раде Вучковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Радослав Раде Вучковић
Лични подаци
Датум рођења(1949-00-00)1949.(74/75 год.)
Место рођењаКуршумлија, ФНР Југославија
Породица
СупружникГоца Божиновска
ДецаЈелена Вучковић

Раде Вучковић (Куршумлија, 1949) српски је композитор и певач.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Куршумлији. Са 19 година је стигао у Београд и уписао Музичку академију. Скоро сваке вечери је наступао у „Топчидерској ноћи“, у то време овај ресторан је био омиљено стециште Београђана. Сусрет са Борисом Бизетићем био је пресудан за Радетову каријеру, а било је то почетком седамдесетих. Бизетић је тада радио са Микијем Јевремовићем, али је, из непознатих разлога, Радету понудио да отпева његову песму: „Тако је плакала Исидора“. За кратко време плоча је продата у више од 400.000 примерака.

Све док није упознао хармоникаша Будимира Буцу Јовановића, који је компоновао за Шабана Шаулића, Вучковић се бавио забавном кафанском музиком. Његове прве композиције у духу народне музике су постале велики хитови. Најпознатије песме је урадио за Шабана Шаулића али и за многе друге певаче: „Како си мајко, како си оче“, „Дођи да остаримо заједно“, „С намером дођох у велики град“, „Два галеба бела“, „Снег је опет, Снежана“, „Санела“, „Данима те чекам“, „Шумадијо, ко би тебе оставио“, „Радо, лепа Радо“ и „Нисам те се нагледао“. Компоновао је више од две хиљаде песама, од тога само за Шабана Шаулића више од стотину. Сарађивао је између осталих са певачима као што су: Зоран Калезић, Снежана Ђуришић, Митар Мирић, Џеј Рамадановски, Вида Павловић, Добривоје Топаловић, Ипче Ахмедовски, Љуба Аличић и многи други.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]

Има двојицу синова, Александра који живи у Кембриџу и млађег сина Вука. Ћерка Јелена, коју је добио са Гоцом Божиновском, кренула је у великом стилу очевим стопама и постала позната певачица.[2]

Фестивали

[уреди | уреди извор]

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Раде Вучковић”. riznicasrpska.net (на језику: српски). Архивирано из оригинала 21. 02. 2019. г. Приступљено 20. 2. 2019. 
  2. ^ „Раде Вучковић: Моје песме су дуже од живота”. Вечерње новости (на језику: српски). Приступљено 20. 2. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]